Ep. 13: Proizvodnja tradicionalnih prehrambenih proizvoda se isplati – ili ipak ne?

Mnogi, u prošlosti važni zanati, već su zaboravljeni ili izumiru. Svi kažu da su važan deo nematerijalne kulturne baštine i da ih treba očuvati. Na pitanje kako, još nema odgovora. A možda treba slediti primer onih koji su odlučili da stare zanate prilagode modernom vremenu i današnjem tržištu, te na taj način sebi obezbedili izvor prihoda. Za Reflektor govore Ana Opavski iz Bačkog Petrovca, koja se bavi ručnim radom i Milan Ilin, jedini opančar u Novom Sadu.

Dok rade na stvaranju kvalitetnog proizvoda, preduzetnici i preduzetnice često marketing stavljaju u drugi plan, jer za te aktivnosti obično nemaju novca. I onda imaju kvalitetan proizvod, ali ne i kupce koji su za njega čuli. Zato traže načine da efikasno, a jeftino promovišu svoj mali biznis. Da li je to moguće i kako, za Reflektor govori Sonja Dakić.

Šta ćeš da budeš kada porasteš? Ovo pitanje je svima bar jednom postavljeno tokom odrastnja i školovanja. A kao u onoj pesmi “Pekar, lekar, apotekar” spisak mogućih zanimanja je prilično dugačak, pa izbor nije uvek lagan.

Za koje god zanimanje da se odluče, mladi će, shodno tome, birati i školu u kojoj će moći da uče kako se taj posao radi. Ali šta ako požele da budu preduzetnici. Gde se to uči? O preduzetničkom obrazovanju i kako mlade još u školskim klupama motivisati da razmišljaju na preduzetnički način govorimo u ovoj epizodi Reflektora. 

Ovu epizodu počećemo jednom asocijacijom. Ključne reči su:  inovativna ideja, brz rast, MVP, skalabilno poslovanje i jednorog. Znate li konačno rešenje? 

Ako znate odgovor, šta mislite koliko ljudi iz vašeg okruženja bi znalo na šta se odnose ovi termini?

Ako ste, pak u onoj grupi ljudi kojima nije jasno kakve veze ima jednorog sa inovativnom idejom i brzim rastom, ne brinite, u većini ste. Konačan odgovor na našu asocijaciju je startap. Sada verovatno sledi novo pitanje:  a šta je startap? Pa iako ima više definicija, ovaj pojam nije tako lako objasniti. Zato sa sagovornicima razgovaram o tome kako od napredne ideje, preko ključne vrednosti, odnosno jedinstvenog proizvda doći do milionskog profita. Da li je ovo bajka koja se obistini samo retkim osnivačima startapa?

O startapu pričaju Kristian Haška iz Komuna marketa, Aleksa Tešić koji sa svojim timom razvija aplikacija Notify Me, Tadej Kurepa, programski direktor projekta “Preduzmi ideju” i Dragan Nagulić, direktor Regionalnog inovacionog startap centra u Subotici. 

U novu godinu obično se ulazi sa novim ili starim planovima uz očekivanje da će se konačno ostvariti, a tu su i najbolje želje praćene nadom da će biti ispunjene. Za neke će ovo biti godina u kojoj će se odvažiti da svojim idejama daju krila i uđu u svet preduzetništva. O njima  ćemo, kao i u proteklih 13 epizoda govoriti u Reflektoru, podkastu portala Storyteller u kojem svake druge srede promovišemo preduzetništvo i dobre poslovne ideje na lokalu. 

Proizvode se po staroj recepturi, od lokalnih sirovina, uglavnom ručno i u malim količinama, a ono što je najvažnije - ne sadrže aditive. Prehrambeni proizvode koji se prave na ovaj način najčešće se nazivaju domaći, prirodni i zdravi, a ustvari radi se o tradicionalnim proizvodima koji nastaju u radionicama malih proizvođača. Na tržištu učestvuju u neravnoprvnoj utakmici sa jeftinijim industrijskim proizvodima, ali su I pored toga traženi I cenjeni, jer je danas mnogim ljudima zdrava ishrana prioritet. U tome šansu za dodatnu zaradu, pa čak i unosan posao vide mnoga poljoprivredna gazdinstva, ali I svi oni koji se, razmišljajući o preduzetničkom poduhvatu, opredele za proizvodnju tradicionalnih proizvoda.

U ovoj epizodi mali proizvođači govore kako se odvija proizvodnja tradicionalnih proizvoda, u čemu je njihova vrednost, da li je teško i najvažnije da li se isplati. Čućete i šta je potrebno da bi neko postao mali proizvođač, te pokrenuo i registrovao proizvodnju tradicionalnih prehrambenih proizvoda.

Pomoći zajednici da bi svima bilo bolje mogla bi biti parola društveno odgovornog poslovanja. Ali koliko preduzeća se zaista toga i pridržava ili najčešće razmišlja kako praviti poslovne planove, zatim ih ostvariti, razvijati se,  povećati broj zaposlenih, poslovati bolje od konkurencije, a bilo bi dobro i zaraditi više nego prošle godine. Sve ovo jesu ciljevi koji su mera uspeha jednog preduzeća, ali nisu ili bar ne bi trebalo da budu jedini smisao poslovanja, jer da bi preduzeće napredovalo važno je i da okruženje u kojem posluje bude zdravo. 

Praviti poslovne planove, zatim ih ostvariti, razvijati se,  povećati broj zaposlenih, poslovati bolje od konkurencije, a bilo bi dobro i zaraditi više nego prošle godine. Možda zvuči pojednostavljeno, ali ovo su ciljevi kojima teži svako preduzeće. Mera su uspeha,  žali nisu ili bar ne bi trebalo da budu jedini smisao poslovanja, jer da bi preduzeće napredovalo važno je i da okruženje u kojem posluje bude zdravo. Raditi na ostvarivanju profita, ali ujedno i doprinositi boljitku zajednice, temelji su društveno odgovornog poslovanja. Pa, iako ovo nije nov pojam, a i sve više preduzeća izdvaja sredstva i podržava programe koji utiču na opšte dobro, društveno odgovorno poslovanje je i dalje izuzetak, a ne pravilo. 

Osnivaču Amazona Džefu Bezosu pripisuje se rečenica kojom je objasnio pojam brenda. Ta rečenica glasi: "Vaš brend je ono što ljudi govore o vama kada niste prisutni". On je uspeo da od svoje kompanije napravi brend, a to je verovatno i želja svakog malog i velikog preduzetnika koji ima zadatak da na tržištu bude isti, ali ipak drugačiji, da njegov proizvod ili usluga bude ono na šta su kupci navikli, ali da im ipak ponudi i nešto novo, da prati trendove, ali ne po svaku cenu. Izgraditi brend izgleda nije baš jednostavan posao, put je dug, konkurencija velika, a tržište zahtevno. 

Stara poslovica kaže "sto ljudi - sto ćudi", pa kako se onda izdvojiti i kupcima  biti asocijacija na reč brend? U ovoj epizodi govorimo upravo o brendiranju bez kojeg se proizvod ili usluga neće dugo zadržati na tržištu. 

Kroz godine, kako to već vreme i pravila nalažu, trgovina se menjala i prilagođavala tehnologiji i razvoju društva. Menjao se izgled i veličina prodavnice, raznovrsnost proizvoda, način poslovanja, odnos prema kupcima. Ali jedno je ostajalo isto - da bi se nešto kupilo jedini način je bio da se ode do prodavnice. 

I tako sve do 1995. godine kada je u Americi osnovan Amazon, prva elektronska prodavnica u svetu. Bio je to početak e-trgovine, koja od tada beleži samo rast. Zahvaljujući internetu  granice više ne postoje, pa preduzeću koje prodaje robu i usluge tržiše može da bude celi svet.  

U ovoj epizodi pitamo: da li se prodaja i kupovina sele na internet?

Radi na njivi tokom cele godine, bez radnog vremena, jer posla uvek ima, brine o stoci, kuva, čisti, pere, stara se o deci, a kada je pitaju čime se bavi, reći će da je "nezaposlena i domaćica". Sve poslove i obaveze žene sa sela obavljaju bez naknade kao članice poljoprivrednog gazdinstva koje uglavnom pripada muškom članu porodice. Često nemaju zdravstveno i penziono osiguranje, kao ni mogućnost da samostalno donose odluke ili raspolažu imovinom. I dok su razlozi zbog kojih žene sa sela pripadaju marginalizovanoj grupi stanovništva dobro poznati, isuviše se malo priča o njihoj snazi i prednostima uz pomoć kojih domaćice mogu da postanu preduzetnice.