tinejdžeri

SCENA I:

Ulazi u sobu, lupa vratima, baca torbu.

Otključava telefon, kuca poruku:

Jovana: Znaš onaj osećaj kad imaš 1000 i jednu obavezu i kad ti se dodatna još jedna, i iako je mala - ona bude ta kap koja prelije čašu?
Uzdah

Baš se plašim da neću stići sve da uradim. I jako me to pritiska. I konstantno ljudi oko mene govore “stigla bi sve kada ne bi bila toliko na telefonu” ali ne razumeju da ja stvarno ne znam kako da se nosim sa svime time. .

Uzima kesicu čipsa, otvora je, počinje da žvaće. usput odlazi do kompa, klikne mišom i pušta numeru „Milano – Driving cars onto Mars“

 Numera ide kratko i kreće uvod

UVOD:

Jovana: Dobrodošli u još jednu epizodu podcast-a Umologija! Ovde zajedno učimo više o sebi i o nezi mentalnog zdravlja. Do sada smo spomenuli mnogobrojne stresne situacije, od školskih, svakodnevnih stresova, pa sve do onih ozbiljnijih kao što su zavisnost, boravak na psihologiji, itd. U ovoj epizodi slušamo Milicu Lazić, doktorku psihologije i jednu od osnivačica psihološkog centra MentalHub, koja će nam pomoći da saznamo više o samom pojmu stres i daće nam i neke savete u vezi sa istim. Takodje, u nastavku epizode čućete i odgovore par mladih ljudi na pitanje Šta radiš kada si pod stresom. Kako svi mi u nekim momentima doživljavamo stresne situacije, ova epizoda može možda da doprinese našem pogledu na sve to i pomogne nam da se bolje nosimo sa datim situacijama, pa samim tim podelite ovu epizodu i drugim, vama bliskim ljudima i hajde da zajedno negujemo svoje mentalno zdravlje.

 Jovana: Milice, hajde da krenemo od pitanja  Šta je to uopšte stres i kako se manifestuje u našem telu?

 Milica: To je vrlo individualno. Nekako različiti životni događaji mogu izazvati različitu reakciju kod ljudi u zavisnosti od toga kako je mi procenjujemo. Da li je za nas na neki način ugrožavajuća, da li je smatramo gubitkom ili ne. Tako da možemo da kažemo da jedan isti događaj mogu ljudi drugačije da dožive i može u različitoj meri da bude stresno za različite osobe ili čak za neku osobu da ne bude stresan uopšte, dok za drugu može da bude doživljen kao neki veliki izazov ili čak kao kao neka vrsta gubitka. U skladu sa tim postoje brojne individualne razlike i način na koji se stres manifestuje u našem telu. Neko na primer doživljava samo blagu anksioznost povodom toga što se dešava, dok neki ljudi mogu da imaju različite fizičke simptome toga. Da su pod stresom, da im se znoje dlanovi ili da osećaju vrtoglavicu i tako dalje, da imaju žmarce po telu,.. Tako da se mi svi međusobno razlikujemo, odnosno bar postoje grupe ljudi koje se međusobno razlikuju po načinu kako naše telo u stvari šalje poruku da smo pod stresom.
Jovana: Kako da prepoznamo da je neka situacija za nas stresna?

 Milica: Najrazličitije situacije mogu da budu stresne za nas čak postoji i takozvani naziv EU-stress, koji govori o tome da neki događaji koji nama na prvu loptu izgledaju kao vrlo srećni životni događaji, poput venčanja, rođenja deteta, i tako dalje, za ljude mogu da budu stresni ako je sam povod da kažemo prijatan i ovaj povod za neku radost. Tako da najrazličitiji životni događaji mogu za nas da budu stresni. Kako od onoga što nam se dešava u školi,do onog što nam se dešava u medjuljudskim relacijama, tokom ispunjavanja nekih životnih zadataka ili nekih ciljeva koje smo sami sebi postavili, pa do nekih zaista velikih životnih događaja kao što su gubitak voljene osobe ili preseljenje u drugi grad ili na primer saobraćajna nezgoda i tako dalje. Znači razlikujemo veliki dijapazon onoga što što može nama da bude izazovno i u zavisnosti od uzrasta u kom se nalazimo i u zavisnosti od kapaciteta koji imamo,a i u zavisnosti od vrste i intenziteta tih stresora sa kojima se suočavamo.

Jovana: A da li postoji način da prepoznamo da je taj stres više nego što mi možemo da procesuiramo?

Jer, svi se susrećemo sa stresom. Zapravo, interesuje me da li se nekada desi neki događaj, preko kojeg možda i pređemo, kao „a, desilo se, idem dalje“, a zapravo je to bilo stresno za nas? Milica objašnjava da ćemo se tokom života susresti sa različitim stresorima koje ćemo prepoznati kao da je nešto u čemo nismo imali prethodno iskustvo ili kao nešto što u ovom trenutku prevazilazi naše kapacitete.

Milica: Negde istraživanja pokazuju da svako od nas barem jednom u životu doživi neko veliko životno iskustvo, odnosno neki veliki životni događaj koji značajno prevazilazi naše kapacitete i to je potpuno u redu i potpuno normalno da ustvari u nekim trenucima primetimo da je nešto za nas u tom trenutku previše. Zato što je u stvari suočavanje sa stresom jedan proces koji traje i potpuno je u redu i normalno da nam je potrebno vremena da sa nekim životnim događajima izađemo na kraj. Naravno nije svaki, nije svako stresno stanje alarm, za to da vam je potrebna podrška ili, ili neka pomoć i sa većinom stresnih iskustava mi izlazimo na kraj sami svakodnevno. Međutim potpuno je u redu i da primetimo kada nam neki duži period, da smo pod stresom i da u stvari koristimo neke neadekvatne mehanizme kako taj stres da prevladamo, odnosno kako da se suočimo sa tim stresom i onda u takvim trenucima je skroz ok da se zapitamo da li su naše strategije dobre i da li je moguće da nam je potrebna pomoć u tome da savladam neke bolje strategije.

efekat: pipuupipupi rad matične ploče, kompjutera nešto piska

 Jovana – objašnjava: A sada, kako radi naš mozak:

 Dva dela mozga su nam bitna za ovu priču: amigdala i prefrontalni korteks.

 polako uplivava muzika u pozadini Cosmonkey - Old Sneakers 

Amigdala je jedan deo grupe neurona koji se nalaze duboko unutar temporalnog režnja, zapravo duboko centru mozga. Ona ima ulogu u obrađivanju pamćenja, odlučivanju i emocionalnim odgovorima – kao što su strah, anksioznost, agresija.

 E sada, stres ili stresni odgovor počinje kada amigdala oseti pretnju.

To može biti neka objektivno veoma stresna situacija, a može biti i nešto što nama predstavlja stres, gde se osećamo ugroženo na određen način.

 Mozak tada reaguje pokretanjem kaskade neurotransmitera i hormona – poput adrenalina, norepinefrina i kortizola, koji pripremaju naše telo za “borbu ili beg” ili šte možda nekada čuli na engleskom: fight or flight? E to je to.

 Ali, ako naš mozak shvati da se ne može boriti sa stresom, parasimpatička grana našeg autonomnog nervnog sistema može pokrenuti odgovor “zamrzavanja” u trenutku.

 Odgovor “borba/beg/zamrzavanje”  je veoma brz.

Tako naše telo može reagovati na zmiju na putu, ili na automobil koji vam se približava, čak pre nego što postanemo svesni sa čim se suočavamo.

 Odgovor “borba/beg/zamrzavanje” je zapravo dobar, jer na pomaže da preživimo neposrednu opasnost.

Aliiii. Problematičan je kada su u pitanju složeniji međuljudski ili hroničnim stresorima.

 Izdići kratko muziku

 Kada amigdala “natera” naš mozak da odreaguje u trenutku, može doći do toga da se mi zamrzneo, pa kasnije ustvari odreagujemo. To izgleda tako da ćemo poslati besnu poruku, biti besni i posvađati se sa nekim nama blikim: roditeljima, prijateljima, kolegama, partnerima.

 A sada uvodimo u priču prefrontalni korteks.

 Prefrontalni korteks ili prednji korteks je moždan...