mali biznis

Šta ćeš da budeš kada porasteš? Ovo pitanje je svima bar jednom postavljeno tokom odrastnja i školovanja. A kao u onoj pesmi “Pekar, lekar, apotekar” spisak mogućih zanimanja je prilično dugačak, pa izbor nije uvek lagan.

Za koje god zanimanje da se odluče, mladi će, shodno tome, birati i školu u kojoj će moći da uče kako se taj posao radi. Ali šta ako požele da budu preduzetnici. Gde se to uči? O preduzetničkom obrazovanju i kako mlade još u školskim klupama motivisati da razmišljaju na preduzetnički način govorimo u ovoj epizodi Reflektora. 

U novu godinu obično se ulazi sa novim ili starim planovima uz očekivanje da će se konačno ostvariti, a tu su i najbolje želje praćene nadom da će biti ispunjene. Za neke će ovo biti godina u kojoj će se odvažiti da svojim idejama daju krila i uđu u svet preduzetništva. O njima  ćemo, kao i u proteklih 13 epizoda govoriti u Reflektoru, podkastu portala Storyteller u kojem svake druge srede promovišemo preduzetništvo i dobre poslovne ideje na lokalu. 

Proizvode se po staroj recepturi, od lokalnih sirovina, uglavnom ručno i u malim količinama, a ono što je najvažnije - ne sadrže aditive. Prehrambeni proizvode koji se prave na ovaj način najčešće se nazivaju domaći, prirodni i zdravi, a ustvari radi se o tradicionalnim proizvodima koji nastaju u radionicama malih proizvođača. Na tržištu učestvuju u neravnoprvnoj utakmici sa jeftinijim industrijskim proizvodima, ali su I pored toga traženi I cenjeni, jer je danas mnogim ljudima zdrava ishrana prioritet. U tome šansu za dodatnu zaradu, pa čak i unosan posao vide mnoga poljoprivredna gazdinstva, ali I svi oni koji se, razmišljajući o preduzetničkom poduhvatu, opredele za proizvodnju tradicionalnih proizvoda.

U ovoj epizodi mali proizvođači govore kako se odvija proizvodnja tradicionalnih proizvoda, u čemu je njihova vrednost, da li je teško i najvažnije da li se isplati. Čućete i šta je potrebno da bi neko postao mali proizvođač, te pokrenuo i registrovao proizvodnju tradicionalnih prehrambenih proizvoda.

Pomoći zajednici da bi svima bilo bolje mogla bi biti parola društveno odgovornog poslovanja. Ali koliko preduzeća se zaista toga i pridržava ili najčešće razmišlja kako praviti poslovne planove, zatim ih ostvariti, razvijati se,  povećati broj zaposlenih, poslovati bolje od konkurencije, a bilo bi dobro i zaraditi više nego prošle godine. Sve ovo jesu ciljevi koji su mera uspeha jednog preduzeća, ali nisu ili bar ne bi trebalo da budu jedini smisao poslovanja, jer da bi preduzeće napredovalo važno je i da okruženje u kojem posluje bude zdravo. 

Praviti poslovne planove, zatim ih ostvariti, razvijati se,  povećati broj zaposlenih, poslovati bolje od konkurencije, a bilo bi dobro i zaraditi više nego prošle godine. Možda zvuči pojednostavljeno, ali ovo su ciljevi kojima teži svako preduzeće. Mera su uspeha,  žali nisu ili bar ne bi trebalo da budu jedini smisao poslovanja, jer da bi preduzeće napredovalo važno je i da okruženje u kojem posluje bude zdravo. Raditi na ostvarivanju profita, ali ujedno i doprinositi boljitku zajednice, temelji su društveno odgovornog poslovanja. Pa, iako ovo nije nov pojam, a i sve više preduzeća izdvaja sredstva i podržava programe koji utiču na opšte dobro, društveno odgovorno poslovanje je i dalje izuzetak, a ne pravilo. 

Radi na njivi tokom cele godine, bez radnog vremena, jer posla uvek ima, brine o stoci, kuva, čisti, pere, stara se o deci, a kada je pitaju čime se bavi, reći će da je "nezaposlena i domaćica". Sve poslove i obaveze žene sa sela obavljaju bez naknade kao članice poljoprivrednog gazdinstva koje uglavnom pripada muškom članu porodice. Često nemaju zdravstveno i penziono osiguranje, kao ni mogućnost da samostalno donose odluke ili raspolažu imovinom. I dok su razlozi zbog kojih žene sa sela pripadaju marginalizovanoj grupi stanovništva dobro poznati, isuviše se malo priča o njihoj snazi i prednostima uz pomoć kojih domaćice mogu da postanu preduzetnice. 

Uzmi, iskoristi i baci oproban je i široko rasprostranjen recept za proizvodnju velike količine otpada, koji uglavnom završi na deponijama. A ne mora tako, jer se u većini slučajeva otpad nanovo može koristiti u proizvodnji kao sirovina.  Upravo na ovome počiva cirkularna ekonomija koja predstavlja model poslovanja kojem se teži i koji je u razvijenijim zemljama već uveliko zastupljen. 

Cirkularna ekonomija i usko povezano ekološko preduzetništvo nisu samo stvar ličnog izbora ili društvene odogovornosti preduzentnika već i obaveza da doprinesu smanjenju zagađenosti prirode. 

U ovoj epizodi govorićemo o preduzetništvu koje dokazuje da je profit moguće ostvariti, a pri tom doprineti smanjenu otpada i štititi životnu sredinu. 

Digitalno doba i razvoj informacionih tehnologija doneli su toliko promena da ono što je nekada bilo više ne važi, a ono što je danas možda neće biti isto u godinama koje dolaze. Otpor prema novinama često je posledica prirodnog straha od promena, ali pronalasci koji zažive u svakodnevnom životu i postanu invoacije su toliko česti da baš nemamo mnogo vremena za razmišljanje da li ćemo ih prihvatiti ili ne. 

Oni koji uopšte nemaju luksuz da zaziru od inovacija jesu preduzetnici. Ako vole svoj posao i žele da traju onda moraju da se razlikuju i uz pomoć inovacija budu ispred, jer biti isti kao ostali na tržištu, jednostavno više nije dovoljno. Inovacije su pokretačka snaga današnjeg preduzetništva i zato o tome govorimo u ovoj epizodi Reflektora, podkasta koji priprema portal Storyteller i u kojem svake druge srede promovišemo preduzetništvo i dobre poslovne ideje na lokalu.

Ko će naslediti porodični posao sigurno se ne nalazi na listi najvažnijih pitanja koje preduzetnici postave kada osnivaju preduzeće. Međutim, dođe vreme za odmor i penziju, a onda i ovo pitanje postaje prioritet. Iako naizgled zvuči kao problem koji bi trebalo da se tiče samo preduzetnika i njegovih naslednika,  daleko je od toga, jer se tiče  i svih radnika koji rade u tom preduzeću, a na kraju i sredine gde firma posluje. Zato je ovo tema o kojoj govorimo u ovoj epizodi Reflektora, podkasta koji priprema portal Storyteller i u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu.

Ideje pokreću i menjaju svet. Ova rečenica bila bi tek uobičajena fraza kada na umu ne bismo imamo sve one male i velike promene, različite inovacije,  te industrijske i tehnološke revolucije koje su oblikovale svet kakav danas poznajemo. Tako i u preduzetništvu  svaki poslovni poduhvat počinje od ideje. Da li je ona dobra ili loša, ocenu na kraju uvek da tržište. 

Ja sam Brankica Matić, a ovo je Reflektor, podkast portala Storytller u kojem svake druge srede govorimo o  preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 

U ovoj epizodi pitamo šta poslovna ideja treba da ima da bi dovela do uspeha u preduzetništvu. 

Najstarije i još uvek aktivno preduzeće u Srbiji osnovano je 1918. godine. Sedište mu je u Beogradu i bavi se izradom ortopedskih pomagala. U registru Agencije za privredne registre piše da se godinama rada takođe može pohvaliti i samostalna zanatska, građevinska radnja iz Inđije, osnovana 1957. godine. 

Dužina trajanja jednog preduzeća pokazatelj je njegove uspešnosti. Ili, ipak nije? O tome govorimo u ovoj epizodi Reflektora, podkasta koji priprema portal Storyteller i u kojem svake druge srede govorimo o  preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu.