umologija mentalno zdravlje teenagers

Jedna od dužih epizoda koju smo prirpemile i jedno od najstarijih pitanja - i filozofi od antike promišljaju o tome. Šta je sreća i koji je recept za nju?
Pričamo sa profesorom filzofije Damirom Smiljanićem i psihoterapeutkinjom Branislavom Stević. 
Zaključak je: postoje važni elementi - zahvalnost, podrška, zdravlje, socijalne konekcije, ali sve je to proizvoljno i treba da bude u skladu sa tvojim vrednostima. Epizoda je baš interesantna, poslušaj je.

Kreirale su je: Sanja Đorđević, Marija Marčeta i Aleksandra Bučko.

Zvučni efekti: Fronbondi Skegs, floraphonic Pixabay

Uvodna numera: Milano – Driving cars onto mars

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Na dan zaljubljenih pričamo o ljubavnom i seksualnom životu osoba sa invaliditetom. I imamo dve glasne i glavne poruke: o vrednosti svake osobe i o važnosti da ne učestvujemo u segregaciji i odbacivanju nekoga samo zato što odstupa od društvenih normi i standarda.

Ovu epizodu su kreirale: Sanja Đorđević, Marija Marčeta i Aleksandra Bučko.

Zvučni efekti:UNIVERSFIELD, Pixabay

Uvodna numera: Milano – Driving cars onto mars

Dodatna muzika u podkastu: Ardie Son - Brightest i Nver Avetyan from Pixabay
Produkcija: Fabrika kreativnosti

Razmatramo zašto je važno da razmišljamo o našem identitetu.Mnoge stvari utiču ili su sastavni deo našeg identiteta. Kao na primer, verovanja. Veorvanja koja nas čine onakvim kakvi jesmo. Ali, postoji razlika.
Na identitet društvo u velikoj meri utiče, a što je identitet više razvijen to je veće blagostanje pojedinca_ke.

Hormonska kontracepcija je veoma korisna ne samo za kontracepciju već i za lečenje raznih zdravstvenih stanja. Međutim, neželjena dejstva su različita i ima ih puno. Može doći do raznih uticaja na mentalno zdravlje osobe koja ih uzima, pogotovo ako se njenom odabiru ne pristupi na adekvatan način. O toj temi razgovaramo sa psihijatrom i farmakologom  Igorom Kelečevićem i psihoterapeutkinjom Slađanom Živković.
Jedna od najznačajnijih poruka iz ove epizode: otvoreni dijalog o tim pitanjima u partnerskim odnosima ali i sa lekarima i ginekolozima – negujmo ideju da treba da budemo odgovorni i aktivni sagovornici kada pričamo sa stručnjacima o našem zdravlju.

Ovu epizodu su kreirale: Sanja Đorđević, Marija Marčeta i Aleksandra Bučko.

Zvučni efekti: Pixabay

Uvodna numera: Milano – Driving cars onto mars

Dodatna muzika u podkastu: Ardie Son - Brightest

Produkcija: Fabrika kreativnosti

U drugoj prazničnoj bonus epizodi podkasta Umologija razgovaramo o sitnicama koje nam znače, ali i kako obraćanje pažnje, uživanje u njima i zahvalnost dodaju osećaju sreće i naše dobrobiti. Sagovornica, psihološkinja i psihoterapeutkinja Branislava Stević, objašnjava kratkoročna zadovoljstva ali i promentu mindseta sa naučne strane kroz istraživanja, funkcionisanje nas, našeg mozga, svesti i emocija ali i deli sa nama savete kako posmatrati stvari i život oko nas. 

Ovu epizodu su kreirale: Sanja Đorđević, Marija Marčeta i Aleksandra Bučko.

Zvučni efekti: Pixabay, Senna from Pixabay
Numera “Deck the halls”: Maksym Dudchyk from Pixabay

Produkcija: Fabrika kreativnosti

U poslednjoj epizodi za 2023. godinu Umologija vam donosi priču o navikama. Svi razmišljamo da počnemo da trenimramo “od 1. u mesecu”, “od ponedeljka” ili, sada veoma aktuelno “od početka godine”. Kako u tome da i uspemo? 

O tome nam govori strateški planer brenda i marketniga Nikola Učur, inače doktorand koji se zanima neuromarketingom i time kako funkcioniše naš mozak. Ali vam donosimo i inspirativnu priču Miloša Krstića. 
Ovu epizodu su kreirale: Sanja Đorđević i Aleksandra Bučko.

U ovoj epizodi korišćeni su efekti sa sajta Pixabay

Produkcija: Fabrika kreativnosti

U bonus epizodi kao uvertiru praznika donosimo vam razgovor o četiri važne teme: praznicima, osećanjima, porodici i granicama. 
Pričamo o tome da je sasvim okej da se ne osećamo praznično, da nas emocije ne definišu, ali i o tome kako da postavimo granice, pogotovo kada su u pitanju razna (porodična) okupljanja.
Sagovornice u ovoj epizodi su trenerica asertivne komunikacije Sanja Ristić i psihološkinja Jasmina Stanković. 

Ovu epizodu su kreirali: Sanja Đorđević, Nemanja Stevanović i Aleksandra Bučko.

Zvučni efekti: Pixabay
Numera “Deck the halls”: Maksym Dudchyk from Pixabay

Produkcija: Fabrika kreativnosti

U četvrtoj epizodi podkasta Umologija analiziramo Učenja za devojčice. Zapravo, govorimo o uticaju roditelja i odraslih osoba na formiranje vrednosti kod dece. Pričamo o društvu i sistemu, o tome zašto su mnoge stvari koje čujemo od roditelja aksiomi (i još važnije, zašto je potrebno da odrasli paze kakve poruke šalju deci). 
Tu je i kviz koji nam pomaže da preispitamo vrednosti koje imamo i da li smo u skladu sa njima, ali najvažnije - šaljemo nove poruke. 
Sagovornice u epizodi su: 
 sistemska porodična psihaterapeutkinja i partnerska savetnica Olivera Kovačević, dečija psihološkinja Milena Buđevac, podkasterka i novinarka Iva Parađanin i vi koji ste nam poslali poruke preko platfome SpeakPipe. 

Ovu epizodu su kreirali: Sanja Đorđević, Sanja Kosović i Aleksandra Bučko.

Hvala i dizajneru zvuka Jovanu Živkoviću.

U ovoj epizodi korišćeni su efekti sa Pixabay.
Sound Effect by UNIVERSFIELD from Pixabay
Waiting music by Oleksii Kaplunskyi from Pixabay

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Kriza dvadesetih ili period odraslosti u nastajanju teme su treće epizode podkasta Umologija. Psihoterapeutkinja Jasmina Stanković govori o poimanju kriza, zašto one mogu biti i dobre, ali priča i o zdravim mehanizmima kako da se nosimo sa ovim periodom koji može biti više ili manje intenzivan. Milica Crkvenjakov, poznata i kao Draga Devojčice na mrežama je igrala igricu koju smo priremili specijalno za ovu epizodu. 
Igrajte i vi sa nama igricu, pošaljite nam vaše odgovore za situacije u kojima se Mija, herojina u igrici, nalazi. Koji su vaši odabiri?

Prva epizoda treće sezone podkasta Umologija donosi nam analizu kako ponašanje zvančnika u krizinim situacijama utiče na nas, naše mentalno zdravlje i dobrobit. Tražimo odgovore u literaturi, pričamo o tome sa sagovornicima: Srđanom Hercigonjom iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Milicom Lazić, psihoteraputkinjom i naučnom saradnicom na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Ilustrujemo primerima i saznajemo kako da li postoji način (i koji je) da povratimo poverenje u sistem.

Epizodu su kreirali: Sanja Đorđević, Sanja Kososvić, Nemanja Stevanović i Aleksandra Bučko
Produkcija: Fabrika kreativnosti

Linkovi ka ilustracijama koje smo koristili u ovoj epizodi:
 
*Vučić: U Srbiji nema zaraženih korona virusom / Srpska napredna stranka / objavljeno: 26.02.2023. / pristupljeno 18.10.2023.
https://www.youtube.com/watch?v=TraVNW2q3ik

*Nema obustave nastave, zabranjeni svi javni skupovi u zatvorenim prostorima /  RTS Sajt - Zvanični kanal / objavljeno: 11.03.2023 / pristupljeno 18.10.2023.
https://www.youtube.com/watch?v=ubniURPAJ7o
 
*Obraćanje predsednika Srbije nakon pucnjave u OŠ "Vladislav Ribnikar"/ Telegraf.rs TV / objavljeno: strimovano uživo 03.05.2023. / pristupljeno 18.10.2023.
https://www.youtube.com/watch?v=jRbtR38KE4w
 

SCENA I:
Kreće muzika, čuje se iz sobe „Milano – Driving cars onto Mars“ . Slušaoci su napolju.

Jovana je u sobi, otvorila nam je vrata (muzika više prolazi) :

Jovana: Ćao! Ja sam Jovana Grabež i u ovoj epizodi se družite samo sa mnom. Ono što niste znali o meni jeste da sam ja vršnjačka edukatorka u oblasti mentalnog zdravlja i sa vama želim da podelim svoja iskustva i znanja koje sam stekla jer su meni bila izuzetno značajna. I podeliću sa vama i neka pitanja i savete koji mislim da bi mogli da vam znače u bilo kom smislu.

Uživajte!

efekat: tape rewind

Dakle prvo da vas uvedem u priču kako sam ja uopšte krenula, kako sam ja uopšte došla do toga da postanem vršnjačka edukatorka.

kratka pauza (udah pauza)

Ja sam u maju 2021. godine krenula na projekat EYE-Net, odnosno European youth engagement,koji je projekat vezan za pozorište, mlade i tako, svakakva neka, svakakve neke zanimljive teme, gde sam od glavne organizatorke, jedne od, dobila link kao pozivu za prijavu za neki novi projekat koji sprovodi OPENS, odnosno omladinski centar OPENS i projekat se zvao Mladi centru. U suštini pročitala sam taj opis, na tom linku, koji je glasio da traže mlade ljude, ambiciozne koje zanima psihologija, rad sa mladima, rad na sebi, mentalno zdravlje, svašta nešto.

efekat: ping (upalila se lampica)

I vrlo me je zaintrigiralo zato što su to negde bile godine gde sam ja počela da mnogo razmišljam o svojoj mentalnoj higijeni, o svom napretku, o svom rastu, uopšte radu sa ljudima i pomaganju i saznanju i svemu i mnogo me zanima psihologija.

Tako da sam se prijavila i primili su me i uglavnom projekat je značio da prolazimo četvorodnevnu obuku i sva četiri dana obuka se održavala u OPENSu i tu obuku je vodila psihološkinja Jelena Barna. Obuka je trajala svaki dan po skoro ceo dan, tu smo bili nas 20 i svaki dan smo imali neki različite aktivnosti.

...
Dakle najbitnije jeste da zapamtite da niste sami, da će uvek neko biti tu na raspolaganju da vas sasluša, da vas ne osuđuje, da pokuša da vam pomogne, savetovala bih vas da to ne držite za sebe ukoliko vas nešto muči i još gore da ne stavljate to ispod tepiha zato što će to da prouzrokuje samo još gori problem, još goru situaciju i ništa dobro neće izaći iz toga.

Treba da pričamo o tome, treba da razvijamo naviku da se brinemo o sebi i svom mentalnom zdravlju i da razmišljam o svojoj dobrobiti. I naravno podcast Umologija gde možete bolje da se upoznate sa nekim situacijama kroz koje možda vi prolazite, kroz koja možda prolaze vama bliski ljudi, da saznate dublje o nekim temama i shvatite da postoje ljudi koji su tu da pomognu.

Kratka pauza

 Scena II:

U sobi smo. Svira pesma “Milano – Driving cars onto Mars” i Jovana nam govori:

Hvala vam ukoliko ste ovu epizodu poslušali do kraja i nadam se da vam je moje iskustvo pomoglo i da ste nešto novo naučili, da ste nešto novo čuli i nadam se da ćete potražiti pomoć ukoliko vam je potrebna i da ćete raditi na sebi i svaki dan se truditi da volite i poštujete sebe sve više jer na kraju dana to je najbitnije, jer situacije i ljudi će doći i proći ali vi ste uvek tu sami sa sobom, i kad smo već sa sobom stalno hajde da to vreme napravimo kvalitetnim i dobrim i da nekako sebi život učinimo lakim, jer zašto ne bismo?

 Podiže se muzika svira sekvencu/dva i onda kreće odjava.

ODJAVA

Slušate podkast “Umologija” Fabrike kreativnosti. Podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.  

Novinarka: Jovana Grabež
Dizajn zvuka: Jovan Živković
Urednica: Aleksandra Bučko
Produkcija : Fabrika kreativnosti

Podržite naš rad – pošaljite osobi kojoj će biti koristan. 

Ovaj podkast i rad Fabrike kreativnosti podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj”

Vrlo često sam u ovom podcast-u govorila ,,Hajde da zajedno negujemo svoje mentalno zdravlje.", a ključ da to postignemo leži u adekvatnoj komunikaciji. U životu ste verovatno imali situacije kada do nekog konflikta sa ljudima dodje u stvari zbog loše iskomuniciranog problema ili dogadjaja. Dobra komunikacija je izuzetno važna za razumevanje, kako drugih, tako i samih sebe, a ona se, kao i druge stvari koje smo spominjali, uči i vežba. Ja sam Jovana Grabež, a sa nama je Olivera Kovačević, master psihološkinja, porodična psihoterapeutkinja, kao i trenerica asertivne komunikacije i emocionalne pismenosti. Ona nas sprovodi kroz temu komunikacije i postavljanja granica.

Jovana: Prvo pitanje - ,,Koje sve vrste komunikacije postoje" i, Olivera, da li možeš da nam daš neke primere?

Olivera: Postoje različiti načini,na koje mi možemo da komuniciramo u zavisnosti od toga u kojoj se situaciji nalazimo, šta očekujemo od te komunikacije, kakva je osoba preko puta nas, koliko nam ona znači. Znači od svega toga zavisi kako ćemo da komuniciramo, ali ono što se susreće najčešće u literaturi jeste: asertivna, agresivna i pasivna komunikacija. (ispod svake reči neka bude kratak različit efekat: tipa zvonce Ping, pa neku BOOM i neki tanki šljap za pasivnu) Još nešto što, često, posebno to možemo da vidimo ovako i u okruženju i da čujemo, jeste ta pasivno-agresivna komunikacija. To vam je agresivnost koja je kulturna, ustvari tako malo ovaj da se našalimo, ali jeste to je to i vrlo je često u kulturama gde se kritikuje burno izražavanje emocija i uopšte izražavanje emocija pa je ovo nekako prikladnije.
Jovana: Kada smo to rekli, spoznali, drugi korak je da naučimo kako zapravo da budemo asertivni, a u tome nam pomaže Olivera, trenerka asertivnosti.

Olivera: Prvo mora da postoji odluka da želimo da menjamo svoje odnose, način na koji komuniciramo, da prepoznamo potrebu za promenom, da prepoznamo da nam je potreban neko stručan ko će nam pomoći u tome da otkrijemo koje su naše komunikacijske potrebe, koji su naši komunikacijski izazovi, koje su nam snage i da onda krenemo u tu,jednu što ja kažem, asertivnu filozofiju.

efekat: malo odzvanja kako bi se izdvojilo

To je skroz ono učenje kako da budemo otvoreni pred sobom i pred drugima, a da opet imamo samopouzdanja i da prosto budemo okej sa tim. 

efekat: kraj odzvanjanja

Tako da svakako stručno lice je tu da pomogne.

Olivera: Kada nešto dobijemo kao informaciju, odnosno kao znanje, nikada ne može samo ta spoznaja da nam donese ništa novo, nego moramo da vežbamo, da prođemo kroz razne situacije gde nećemo uspeti, pa ćemo onda u nekim drugim situacijama opet uspeti, pa dobijemo samopouzdanje, pa kažemo: "Dobro ajde opet da probam." Pa tako mislim i evo ja mogu da kažem za sebe i dan danas ja nisam uvek asertivna, prosto to ne može da bude, ne znamo ni ko će biti preko puta nas, i od toga zavisi.

Jovana: Spominjali smo i u prethodnim epizodama da je deo nege mentalnog zdravlja postavljanje granica.(ispod ide efekat: crtanje ravne linije po tabli, povlačenje linije)  Zašto je to važno?

Olivera: Da, to ima veze svakako sa komunikacijom, to postavljanje granica. Važno je da ih postavljamo jer na taj način mi štitimo sebe, štitimo svoj integritet, podižemo samopouzdanje, odvajamo sebe od sredine u kojoj živimo, odnosno, imamo neku svest o tome ko smo mi i šta mi mislimo o sebi od toga šta društvo misli, šta porodica misli o nama i što nama je sasvim okej, ali granica kad se postavi onda smo prosto razdvojili, napravili smo neku barijeru između ta dva sveta, tako da kažem.

Jovana: Okej... A kako te granice postavljamo?

Olivera: Prosto postavljanje granica je isto kao i komunikacija - to je uvek jedna izazovna stvar. Ne prolazimo uvek kroz iste situacije, u suštini, i razvojni periodi su nam različiti tako i nailazimo na nove situacije kroz koje nikada nismo ranije prošli, i sa drugim ljudima, tako da je i postavljanje granica u stvari jedan onako zahtevan posao.

Hvala Vam što ste slušali ovu epizodu i nadam se da vam je značila! Pošaljite je onome kome će značiti!

Slu[ate podkast “Umologija” Fabrike kreativnosti. Podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.  

Novinarka: Jovana Grabež

Dizajn zvuka: Jovan Živković

Urednica: Aleksandra Bučko

Produkcija : Fabrika kreativnosti

Ovaj podkast i rad Fabrike kreativnosti podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj”.

SCENA I 

Jovana šeta ulicom i u sebi nabraja:

Koliko je smeća na ulica… (uzdah dubok)... Ladno je neko bacio unuče… Pitam se da li je staklena ambalaža ili plastična?

To sad apsolutno nema veze. 

(hoda… polako čitaj)

Evo ga i opušak… 

Još jedan…

To ljudi drže u ustima i onda bacaju po ulici… Germs alert… 

FUj…

(hoda dalje)

Evo je i kocakrnica… (fuuuuu - dubok udah, bez izdaha)

Počinje vrtlog osećaja, sve brže čita sa udahnutim vazduhom

Opušak, unuče, kocarnica, još jedan, evo još jedna, kocarnica ponovo, opušak……reverb - odjekuje

Tijana: Zašto je to tako? Zato što bolest zavisnosti sa sobom nosi brojne psihološke posledice upotrebe supstanci, vrlo čisto i najčešće to budu anksioznost i depresija; zatim nosi sa sobom brojne socijalne probleme: narušavaju se porodični odnosi, narušavaju se socijalni odnosi generalno, dolazi do problema na poslu, konflikata, ne tako retko dolazi do otkaza, a nažalost u nekim situacijama dolazi do problema sa zakonom.

 Počinje muzika “Milano - Driving cars”

 UVOD: Dobrodošli u novu epizodu Umologije! U ovoj epizodi fokusiramo se na  bolesti zavisnosti, a  započećemo sa nekim brojkama. 

Samo pre toga - podržite naš rad tako što ćete ovu epizodu preporučiti nekome kome će biti interesantna, poučna ili kome je potrebna.

A sada slede brojke:

Istraživanje instituta za javno zdravlje “Batut” je 2017. Pokazalo da u Srbiji ima 33000 registrovanih kockara. Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti “Vita” je ukazala da 92,7% srednjoškolaca proba alkohol pre nego što napune 18, a oko 58,5% njih ima ozbiljan problem sa ovim porokom. 

U Srbiji,takodje,  prema vestima iz 2017. Godine, postoji preko 30 000 automata i više od 2000 kladionica, a prihodi kockarnica i kazina čine petinu, ako ne i više, ukupne zarade od turizma. Ovo su prostori koji podstiču bolesti zavisnosti, kako od kocke i kladjenja, tako i od alkohola koji služe. 

Sa nama u ovoj epizodi je  Tijana Komadanović, master psihološkinja. Ona nam pomaže da ovu temu bolje razumemo, prepoznamo zavisnost i pružimo podršku onome kome je potrebna. 

Završava se numera “Milano - Driving cars onto mars”

Jovana: Tijana, hajde da lagano napravimo neki uvod, šta bi nam mogla reći uopšteno o bolestima zavisnosti, kako nastaju?

Tijana: Za bolesti zavisnosti možemo reći da su zapravo psihološki, socijalni i medicinski problem ili poremećaj. Zašto je to tako? Zato što bolest zavisnosti sa sobom nosi brojne psihološke posledice upotrebe supstanci, vrlo čisto i najčešće to budu anksioznost i depresija; zatim nosi sa sobom brojne socijalne probleme: osoba koja je zavisna vrlo često dolazi u sukobe sa porodicom, narušavaju se porodični odnosi, narušavaju se socijalni odnosi generalno, dolazi do problema na poslu, konflikata, ne tako retko dolazi do otkaza, a nažalost u nekim situacijama dolazi do problema sa zakonom.

Naravno bolest zavisnosti jeste i medicinski problem. Zašto; zato što dolazi do brojnih promena na mozgu, naravno dolazi i do oštećenja i drugih organa ali negde najviše se sama zavisnost odrazi na mozak i organske promene datog organa.

Jovana: A koja je definicija? Kada znamo da je nešto bezazleno, a kada to bezazleno prelazi u zavisnost, o čemu god da je reč - pušenje, droga, alkohol, kockanje…

Tijana: Definicija zavisnosti sa obično odnosi na to da neko koristi određenu supstancu ili obavlja neku radnju bez obzira na sve ove posledice, o kojima sam ja malopre govorila, koje upotreba date supstance sa sobom nosi. To znači neko vidi da nešto nije dobro za njega da ga dovodi do brojnih problema u životu da narušava njegovo funkcionisanje ali uprkos tome što je to tako ta osoba nastavlja da nešto koristi.

Isto tako možemo reći da se razvila zavisnost od određene supstance onda kada supstanca ili radnja, ako govorimo o kockanju, postane sredstvo da se osoba smiri ili da se oseti bolje. Znači svaki put kada je osoba nervozna, uznemirena, ljuta ili slično, ako uzme alkoholi ili neku drugu supstancu da bi se smirila možemo reći da je razvila bolest zavisnosti. Ili isto tako, znači da se smirim ili osetim bolje. Ono što je, to je psihološka zavisnost, a opet sa druge strane drugačije vrlo često se javljaju simptomi telesne zavisnosti. To je kada osoba oseća brojne neprijatne emocije i telesne simptome u periodima kada ne koristi supstancu, pa vremenom počne da uzima supstancu kako bi uopšte mogla da funkcioniše.

Slušate podkast “Umologija” Fabrike kreativnosti. Podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.  

U ovoj epizodi podkasta o bolestima zavinsoti pričali smo sa Tijanom Komadanović, master psihološkinjom. 

Ova epizoda vam je bila korisna i poučna? Podelite je sa drugima. Podržite naš rad tako što ćete poslati link ka epizodi onome kome je potrebna ili podelite na socijalnim mrežama. A tamo čekamo i vaše utiske, pišite nam komentar ili u inbox

Novinarka: Jovana Grabež

Dizajn zvuka: Jovan Živković

Urednica: Aleksandra Bučko

Produkcija : Fabrika kreativnosti

 Ovaj podkast i rad Fabrike kreativnosti podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj”.

Jovana: Počnimo iz početka. 

Često se mešaju strahovi, pa čak i depresivna stanja sa anksioznošću. Svetlana, hajde da objasnimo -  šta je uopšte anksioznost?

Svetlana: Anksioznost je stanje ljudskog bića u kome oseća strah od neke nejasne opasnosti. Dakle, osoba ima osećaj da će se nešto loše desiti ali ne može tačno da kaže šta.

Jovana: Šta se tada dešava u našem telu, kako se anksiozost oseća? i šta je karakteristično za ovu pojavu?

Svetlana: Tokom anksioznosti,  u našem telu je vrlo aktivan simpatički deo autonomnog nervnog sistema i zapravo javljaju se mnoge telesne manifestacije, kao što su na primer znojenje, crvenilo, lupanje srca, nervoza u stomaku, suva usta, knedla u grlu, teškoće sa disanjem, napetost mišića. Osoba često zamišlja preteću katastrofu i strahuje od gubitka kontrole kao i od umiranja.

Za anksioznost su karakteristična nestrpljivost, razdražljivost, distraktibilnost kao i nesanica. To je ono što se dešava u telu. To može da prati i misaoni tok koji stalno nekako očekuje da će se nešto loše desiti. Često osoba i smišlja scenarije šta to loše može da se desi i šta može da pođe po zlu. A nekada je istaknutija ta telesna komponenta gde osoba praktično se uplaši za svoje telesno zdravlje da li je sve u redu i onda to biva predmet anksioznosti.

Kreće numera Toccata - Vettore

Jovana: Ubacujem se na kratko, samo da dojasnim: distraktibilnost je isto što i rastresitost, rasejanost,..

Svetlana: Upravo ovi telesni simptomi često budu prvi pokazatelji da je osoba anksiozna dok ne shvati, dok ne ode kod lekara, zapravo, najčešće i sazna da je fizički sve u redu sa njom a da ti simptomi dolaze od psihičkog stanja odnosno od anksioznosti.

kraj numere

U podkastu “Umologija” želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.  

Novinarka: Jovana Grabež

Dizajn zvuka: Jovan Živković

Urednica: Aleksandra Bučko

Produkcija : Fabrika kreativnosti

Podržite naš rad – podelite ovaj podkast i tagujte nas – možete to uraditi na socijalnim mrežma.

Ovaj podkast i rad Fabrike kreativnosti podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj”.

Marija: Pa mislim, ajd prvo da razjasnimo nešto. Zbunjenost i ta konfuzija jeste dobra i to je neka razvojna tačka, u smislu i konflikti su ta zapravo razvojna tačka ti kad to razrešiš ti si napredovao kao ličnost, Tako da ne treba bežati od toga jer ono što treba da se uradi jeste da se napravi ono neki predah, da malo staneš razmisliš

***muzika, kratko**

Jovana: Ovo je Marija Đurđević, psihološkinja. U ovom izdanju Umologije razgovaramo o zbunjenosti, identitetu ali I našim željama.

A ja sam Jovana.

Osim razgovora kako dolazi do zbunjenosti, ali I priči o identitetu sa kojim se rađamo I koji kreiramo, važna poruka ove epizode jeste da je sve to ok. Ok je I da ne znamo šta želimo, ok je I ako znamo. Ali, hajde da urnonimo u priču:

Marija: Mi se već radjamo sa nekom ulogom koja čini naš identitet. Znači: sin, ćerka, građanin te i te države, kojoj veri pripadamo itd. Sad ono što je specifično za adolescenciju jeste da tada najviše istražujemo svoj identitet i najviše se se izgrađuje, ali mi se tokom celog života menjamo i neko bi rekao da imamo i više identiteta i ti identiteti se menjaju i mi kako upoznajemo druge ljude mi upoznajemo i sebe i to dodatno utiče na naš identitet.

Jovana: Pojedine aspekte, delove našeg identiteta dobijamo bez da razmišljamo o njima. Pojedine stičemo kada prolazimo kroz razne situacije u životu. Ali, neke kreiramo I onlajn. (čuje se konekcija interneta) Jer, dosta vremena provodimo I u onljan svetu. (čuje se dobijanje poruke)

Marija : Stvaramo dva identiteta, jedan taj koji je onlajn i kako mi želimo da nas drugi vide, a drugi je onaj stvaran u fizičkom svetu gde se mi i dalje trudimo da izgledamo i da odajemo utisak kakav mi želimo da odajemo, ali tu naravno se provuku neke stvari koje mi ne želimo da drugi vide, i gde smo zapravo mnogo iskreniji i autentičniji.

Ovo je podkast “Umologija” Fabrike kreativnosti. Podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.

Novinarka: Jovana Grabež

Dizajn zvuka: Jovan Živković

Urednica: Aleksandra Bučko

Produkcija : Fabrika kreativnosti

Ovaj podkast i rad Fabrike kreativnosti podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj”.

U trećem izdanju podkasta „Podsve(s)T, autorka Anđela Andrijević c sa psihološkinjom Jelicom Petrović i suosnivačicom udruženja Mental Hub i psihološkinjom Vojanom Obradović razgovara o prekomernoj upotrebi društvenih mreža kod adolescenata i tinejdžera, indikatorima zavisnosti i merama prevencije problema. Takođe je reč i o uticaju algoritama na podsvest i „diktiranju“ sadržaja koji se pojavljuju na fidu društvenih mreža, o čemu objašnjava menadžerka socijalnih mreža Vladimira Dorčova Valtner.

Validacija lične vrednosti i interesovanja na društvenim mrežama, fidbek u virtuelnim arenama, lajkoholizam, eksperimentisanje sa fluidnim identitetom, posedovanje više naloga, samo su neke od „potreba“ ovih uzrasnih grupa, a koje mogu da dovedu do negativnih posledica poput loše slike o sebi, niskog samopoštovanja, gomilanja negativnih emocija i emocionalnih poremećaja, pa sve do intenzivnog straha od „propuštanja“ na mrežama i impulsivnog i rizičnog ponašanja koji vuče ka zavisnosti.

Autorka: Anđela Andrijević

Urednica: Aleksandra Bučko

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Podkast je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation“, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A project of the German Marchal Fund i USAID koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.

U podkastu „PODSVEsT” Anđela Andrijević razgovara sa psihološkinjom Milicom Stanisavljević o emocionalnoj svesnosti i uticaju emocija na mentalno zdravlje adolescenata i tinejdžera. Momenat suočavanja sa emocijama je klučan, kao i konkretizovanje i deljenje emocija sa drugima. Potisnute i zarobljene emocije štete adolescentima i tinejdžerima, ali ih je moguće osloboditi otvorenim razgovorom. Najveći rizik je biti sam sa svojim negativnim emocijama, zato je podrška roditelja, vršnjaka i stručnih lica veoma značajna u prevazilaženju emocionalnih poteškoća.

Pričale su i o tome kako je važno imenovati i negativne emocije, a ne povlačiti se u sebe i „gurati ih pod tepih”. Kod adolescenata je često prisutna stigma prema traženju podrške i pomoći i taj neki strah od osude okoline. Prihvatanje negativnih emocija i deljenje sa drugima je neophodno, kako bi se iste te emocije oslobodile i sprečile negativne posledice na mentalno zdravlje.

Niste sami

Psihološkinja Milica smatra da je najvažnije da adolescenti i tinejdžeri shvate da određene emocionalne poteškoće nisu trajne, da se mnogi tako osećaju, ali da je moguće izboriti se na uspešan način sa svojim emocijama. Biranjem smera ka otvorenom razgovoru, rešenjima i podršci, na dobrom su putu rešavanja emocionalne zbrke.

„Ne žive u vakumu, nego žive u ovom svetu u kome svi funkcionišemo i koji podstiče taj momenat poređenja i takmičenja i tako dalje. Iako taj momenat zvuči kao kliše “prihvatanja sebe”, to jeste cilj na kraju. Međutim to nije baš tako jednostavno i nije lako kada se osećaju loše, kao da ništa ne valjaju i stvari ne idu [tako lako]. Da se osećaju “sad ću ja sebe baš super da prihvatim”, to je nekako lakše za reći nego uraditi”.

Psihološkinja Milica Stanisavljević smatra da je jako važno da shvate da se mnogi tako osećaju kao što se i oni osećaju, jer se često osećaju usamljeni u tome.

“I da mogu da potraže podršku od prijatelja, roditelja, psihologa, školskog psihologa, na neke različite načine i da ustvari pokušaju da gledaju na stvari okej i da stvarno znaju da mogu da se obrate nekom kad stvari postanu previše teške“.

Autorka: Anđela Andrijević

Urednica: Aleksandra Bučko

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Podkast je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation“, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A project of the German Marchal Fund i USAID koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.